Drugi broj glasila Inicijative Ne da(vi)mo Beograd

by nedavimobeograd

Iz štampe je izašao drugi broj glasila inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ u kome smo se bavili ključnim mehanizmima prevare koju projekat „Beograd na vodi“ predstavlja. Analizirali smo ugovor o ulaganju, ekonomsku računicu isplativosti projekta, pratili kršenja i promene zakona zarad interesa investitora, analizirali udvoričko izveštavanje javnih i privatnih medija, pisali o propadanju građevinske industrije koju bi projekat navodno trebalo da oživi, kao i nametanju simbola ovog nakaradnog razvoja. Hronološki smo predstavili i sve aktivnosti inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

12803140_10154540304132788_5582777244409441800_n

Iz ovog broja izdvajamo:

„Analiza ugovora“ o ulaganju detaljno objašnjava njegovu štetnost po državu. Objavljivanjem ugovora postalo je jasno da je investitor u obavezi da, umesto najavljenih 3,5 milijardi evra uloži između 20 i 150 miliona evra kapitala i obezbedi ne više od 150 miliona evra kredita, dok se Republika Srbija obavezuje na kompletnu pripremu terena, dodatne pozajmice, dozvoljava prenos prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, prepušta strateškom partneru moć odlučivanja pri izradi planske dokumentacije, poklanja privatnom preduzeću objekte i zemljište, odriče se suvereniteta obavezujući se da ne menja zakone na štetu ugovora, i to sve bez ikakvih garancija da će druga ugovorna strana realizovati ugovoreno. A nejasno je i ko je ugovorna strana obzirom da je firma, strateški partner registrovana sa kapitalom od nula dirhama, na ograničeni rok od godinu dana, bez podataka o vlasničkoj strukturi.

Baveći se ekonomskom posledicama u tekstu „Ništa za nešto“ posebnu pažnju posvetili smo razmerama pogubnosti projekta po državu. Bilo je dovoljno je pogledati kolika su ulaganja, a koliki prihodi, na osnovu zvaničnih podataka i ugovora sklopljenog između Srbije i strateškog partnera. Nismo ni ulazili u realne procene vrednosti zemljišta i svih pripadajućih radova, vrednost doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koja neće biti naplaćena, skrivene troškove javnih preduzeća, kamate i razne druge troškove koji će pasti na račun građana Srbije.

Prenosimo u celosti i tekst deklaracije kojom je Akademije arhitekture Srbije (AAS) uputila niz pitanja stručnoj i širokoj javnosti, predstavnicima lokalne samouprave Beograda i vlastima Republike Srbije koja su ostala ne samo ne odgovorena, nego u široj javnosti i ne postavljena.

Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija, bavio se donošenjem lex specialisa za Beograd na vodi u članku „Narušavanje pravnog poretka“, objasnivši u kojim slučajevima je opravdano posezati za ovakvim presedanom, i šta ovaj specijalni zakon donet zbog interesa jednog investitora znači za pravni sistem Srbije.

U članku „Te građevine više nema“ Ivan Zlatić govori o sudbini nekadašnjih uzdanice građevinske industrije poput Trudbenika, Komgrapa ili Ratka Mitrovića kojih više nema, a o čijem oživljavanju vlast govori.

Kao što smo najavljivali i plašili se, „Beograd na vodi“ neće ostati izolovani slučaj. On je samo po svojoj veličini drugačiji od nametnutog i neželjenog razvoja koji se sprovodi i u drugim delovima grada. Umesto potrebnih, izvode se po društvo štetni projekti, čiji troškovi obično višestruko premašuju inicijalni budžet. Za njih je potrebno sve više kredita i investicija, koji će se prelomiti preko leđa građana i za sobom verovatno ostaviti grad napuštenih gradilišta i polupraznih nekretnina. Više u tekstu „Intenzivna izgradnja društvene propasti“.

Glasilo „Ne davimo Beograd“ pokrenuli smo pre godinu dana zbog nedostatka ozbiljnog društvenog dijaloga o „Beogradu na vodi”, projektu od „nacionalnog značaja”. Ništa bolje nije ni danas. Rasprava se vodi daleko od suštinskih pitanja: kakav razvoj je potreban Beogradu i Srbiji, koliko će ovakav projekat koštati građane, šta od toga dobijaju i gube i šta je moguća alternativa. Umesto toga, retke rasprave se svode na to ko voli straćare i barake a ko je za progres, hoće li se graditi kula ili neće i da li je lepa ili nije, i druge mamce za pogrešne odgovore. Još češće polemike uopšte i nema, a pokušaji da se ona povede sistematski se guše.

Preuzmite drugi broj glasila ovde. (.pdf, 3.4MB)

Advertisements