Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd podnela krivičnu prijavu zbog oštećenja obaloutvrde na Savskom šetalištu

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd podnela je krivičnu prijavu protiv Nikole Nedeljkovića, direktora kompanije “Beograd na vodi” d.o.o., kao i drugih odgovornih lica zbog izazivanja opšte opasnosti, nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova, a povodom oštećenja obaloutvrde na Savskom šetalištu, tzv. “Sava promenadi”.

Naime, pre 7 dana, na delu obaloutvrde između mosta Gazela i Starog savskog mosta otvorila se rupa dubine najmanje 16m koja je sa sobom povukla i deo nasipa u dužini od 30m, iznad kojeg se nalazi Savsko šetalište.

Kompanija “Beograd na vodi”, još od jula 2015. godine, obavlja intenzivne građevinske radove na Savskom šetalištu, iako za izgradnju kaskadnih terasa, dogradnju i izgradnju nedostajućih delova obaloutvrde, Ministarstvo nikada nije izdalo dozvolu, niti dalo saglasnost na projektnu dokumentaciju na osnovu koje se ovi radovi izvode.

Podnetom krivičnom prijavom, pored odgovornih lica preduzeća koje radove izvode, obuhvaćena su i odgovorna lica inspekcije Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koja su, i nakon više podnetih prijava, odbila da izvrše nadzor nad nelegalnim radovima koji se obavljaju na desnoj obali Save.

Prijave su podnete zbog krivičnih dela iz člana 278, 281, 282 i 361 Krivičnog zakonika, odnosno izazivanja opšte opasnosti, nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova, oštećenja brana, nasipa i vodoprivrednih objekata, kao i zbog nesavesnog rada u službi, za koja su  zaprećene kazne od tri meseca, do tri i pet godina zatvora.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd smatra da oštećenje sistema koji bi trebalo da štiti Beograd od poplava kakve smo doživeli 2014. godine, nije posledica nesrećnog slučaja već kontinuiranog bahatog odnosa gradske i republičke vlasti prema javnim dobrima Beograda. Projekat “Beograd na vodi” samo je jedan primer kako izgleda kada se javna funkcija stavi u službu privatnog investitora i interesa povlašćenih pojedinaca kakve možemo da vidimo i na Savskom nasipu gde se gradi nelegalno, a uz prećutnu saglasnost i opštinske i gradske vlasti, i u Zemunu gde je nedavno prodat deo obale Dunava. Građanima i građankama Beograda bolno je jasno da se na putu sprovođenja ovog projekta od navodnog nacionalnog značaja, ali i drugih aktivnosti kojima se obale privatizuju i misteriozno postaju građevinsko zemljište, neće prezati ni pred zakonima, ni pred ljudima, ni pred objektima.

Nadamo se brzoj i efikasnoj reakciji nadležnih organa.

Tekst prijave možete preuzeti putem sledećeg linka – Krivična prijava Obaloutvrda.
Celokupnu dokumentaciju možete preuzeti ovde: KP Obaloutvrda – prilozi

Ne da(vi)mo Beograd!

dav

Sava kaze NE.gif

Advertisements

Prezentovan plan rada inicijative Ne da(vi)mo Beograd i brošura “Kako se borimo? Vodič za učestvovanje u promeni grada”

Inicijativa Ne da(vi)mo predstavila je danas u Medija centru brošuru “Kako se borimo?Vodič za učestvovanje u promeni grada” koja je svojevrstan poziv građanima da se uključe u rad Inicijative i utiču na formulisanje politika koje ova inicijativa zastupa, da se uključe u nove akcije otpora samovolji gradskih čelnika i doprinesu planiranju, upravljanju i vođenju grada namenjenog građanima.

U brošuri je detaljno objašnjen dosadašnji način rada Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, finansiranja, pouke i principi ove borbe, vrednosti kojima se vodimo, sa kime sve sarađujemo i kako smo do ovde došli, ali je i predočen plan šta bismo želeli da Inicijativa u budućnosti postane. Građani su pozvani ne da budu članovi, glasači ili simpatizeri, već stvaraoci i graditelji ideje Našeg grada za koji se zalažemo.

Svedoci smo toga da politička elita decenijama od politike pravi mulj kojeg se većina ljudi kloni i u koji ne želi da uđe. Svesno se stvara atmosfera koja građane drži dalje od dilova i kompromisa političara i povlašćenih investitora koji se uvek završe na štetu javnog interesa. Zato smatramo da pitanja koja se tiču našeg grada, u kome živimo, učimo i radimo, jesu naša najbitnija politička pitanja i više ih ne smemo prepuštati karijernim političarima i profesionalnim menadžerima koji grad posmatraju kao nepresušni izvor resursa za zadovoljenje svojih potreba, a ne kao okvir zajednice kojoj i sami pripadaju.

Zbog toga otvaramo internet platformu ucestvuj.nedavimobeograd.rs kako bismo, unutar nje, omogućili demokratski dijalog o formama i sadržaju drugačijih gradskih politika. Ovaj forum je koncipiran kao svojevrsna gradska vlada u senci, nudeći tematski pristup u formi gradskih sekretarijata, od saobraćaja i urbanizma, do kulture i turizma. Za inicijativu Ne da(vi)mo Beograd ovo je prvi korak ka postizanju željene strukture koja treba da omogući ono što političari svesno izbegavaju i protiv čega zdušno rade, a to je informisanje i uključivanje građana u pitanja koja ih se životno tiču.

Sa druge strane, zbog ozbiljnih problema koji su pritisli naš grad, Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd na ovoj platformi predstaviće i Mapu žarišta, na kojoj smo označili tačke i površine u kojima politika otimanja grada od građana dobija svoju prostornu, opipljivu, životnu dimenziju koja će biti osnov teritorijalnog delovanja inicijative. Od Savskog nasipa, preko novobeogradskh blokova, Velikog ratnog ostrva do deponije u Vinči. Ovo su tačke u kojima je inicijativa delovala i gde planira da deluje. Želimo da ova mapa iz Mape žarišta preko mape otpora preraste u mapu živih/demokratskih komšiluka, kao što se već i dešava u krajevima gde se građani organizuju radi očuvanja javnog interesa.

U narednom periodu, dijalog želimo da vodimo i na terenuna nivou mesnih zajednica, blokova i krajeva u kojima živimo, kako bismo kroz razgovor o problemima, potrebama i željama, definisali zajedničke prioritete politike čije ishodište mora biti bolji život za sve, a ne nekolicinu. Konačno, planiramo da ovako definisan politički program i ideju drugačijeg shvatanja politike kandidujemo na sledećim gradskim izborima.

Na konferenciji su govorili aktivisti Inicijative Ne da(vi)mo Beograd: Dobrica Veselinović, Ljubica Slavković, Ksenija Radovanović, Radomir Lazović, kao i Vujo Ilić, doktorand Centralnoevropskog univerziteta (CEU).

Elektronsko izdanje brošure: kakoseborimo.wordpress.com/2017/07/21/preuzmite-publikaciju-u-pdf-u/
Internet prezentacija brošure: kakoseborimo.wordpress.com/
Platforma za uključivanje građana: ucestvuj.nedavimobeograd.rs/
Mapa žarišta: kakoseborimo.wordpress.com/2017/07/30/mapa-zarista/

Radujemo se zajedničkom radu na promišljanju i stvaranju grada za sve!
Pridruži nam se, ovo je tvoj grad! Učestvuj u njegovoj promeni.

Ne da(vi)mo Beograd! 

Brosura kako se borimo 2.jpg

Protest protiv izgradnje pumpe u Bloku 45

Danas je u novobeogradskom Bloku 45 održano protestno okupljanje građana u organizaciji inicijative Ne da(vi)mo Beograd i portala Blokovi.com, povodom početka gradnje NIS-ove benzinske pume i pratećih sadržaja poput rezervoara, pretakališta za tečni naftni gas i kaveza sa plinskim bocama u neposrednoj blizini stambenih zgrada i na oko 150 metara od škole. Veliki broj građana potpisao je i peticiju koja će biti predata nadležnima.

Građani su izrazili svoje nezadovoljstvo gradnjom još jedne, pete pumpe na potezu od samo 2 kilometra duž ulice Jurija Gagarina. Četiri pumpe već postoje u blokovima 61, 63, 70a, a ona u bloku 70 je upravo u fazi proširenja. Takođe, otvoreno je pitanje obaveštenosti ljudi o planiranim urbanističkim projektima i planovima i u drugim blokovima i naseljima.

Portal Blokovi.com i inicijativa Ne da(vi)mo Beograd prenosili su vesti o ovim planovima, svesni činjenice da formalni načini suprotstavljanju ovakvim planovima ne daju prostor da se glas građana i građanki zapravo i čuje. Upravo isključivanje građana iz procesa u kojima se odlučuje o njihovom okruženju, čini mogućim da oni koji odlučuju dozvole izgradnju čak 5 pumpi na potezu od 2km, a pri tome javnosti takvu odluku serviraju kao neophodno i logično rešenje.

Pre dva dana, oko površine planirane za gradnju pumpe, protivno propisima, postavljena je metalna ograda koju čuva privatno obezbeđenje. Kao da se ovakvim bahatim ponašanjem pokazuje građanima da nemaju šta da traže u poslovnim kombinacijama gradske vlasti.

Na skupu je pozvano i na solidarnost građana sa drugim blokovima, krajevima i naseljima gde se dešava privatizacija javnog dobra kao na zemunskoj obali, gde se planira gradnja na zelenim površinama kao u blokovima 70a i 44, gde se toleriše divlja gradnja na vodoizvorištima i obaloutvrdi kao na Savskom nasipu i gde god još ljudi budu ugroženi investitorskim urbanizmom i dilovima političara.

Ovo je naš grad i mi smo ti koji o njegovom razvoju moramo biti pitani i u njegov razvoj uključeni!

Ne da(vi)mo Beograd!

Protest protiv gradnje pumpe u bloku 45 - ne davimo Beograd (7)

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd poslala Aleksandru Vučiću finansijski izveštaj sa svim uplatama

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je rekao da će izneti dokaze o navodnim milionima evra koje su iz inostranstva poslate za kampanju o Savamali.
Zbog toga smo danas na njegovu adresu poslali pregled donacija građana i gradjanki Inicijativi Ne da(vi)mo Beograd kojima su se finansirale naše aktivnosti u poslednjih godinu dana, od 19. maja 2016. do 19. maja 2017.

U izveštaju se navodi da je tom periodu Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd sakupila ukupno 2.317.566 dinara od priloga građanki i građana, koji su utrošeni u organizaciju više od deset protesta, troškove brojnih drugih akcija, sudskih procesa i taksi.
Na infografiku su prikazani anonimizirani podaci o svim uplatama preko računa, što je bilo oko 60% od ukupnih donacija, dok je ostatak sakupljen u gotovini, uglavnom na samim protestima. Najčešći iznos koji su građani donirali je 1000 dinara. Žene su donirale nešto veće iznose, dok su muškarci češće donirali. Oko sto građanki i građana su donirali više puta, a od 34 opštine u Srbiji sa kojih su stizale donacije skoro petina je stigla sa opštine Novi Beograd.

Za samo par meseci njegove tvrdnje o uloženim sredstvima u “kampanju za destabilizovanje Srbije” kretale su se od 4,5 miliona (oktobar 2016), do 6 miliona (u novembru 2016. godine), preko 8,1 miliona (u januaru 2017. godine), 25 miliona (u julu 2017 godine), pa do poslednje izjave u kojoj Aleksandar Vučić tvrdi da je u proteste i pisanje o Savamali uloženo između 35-40 miliona evra (takođe u julu 2017. godine)

Kako se Aleksandar Vučić već dve nedelje nakon ovih tvrdnji ne oglašava, podsećamo ga na obećanje da će izaći u javnost sa svim informacijama o basnoslovnim iznosima, ali ga podsećamo i na odgovornost koju nosioci najviših javnih funkcija treba da imaju prema javno izrečenim optužbama i tvrdnjama.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd očekuje javno izvinjenje Aleksandra Vučića za sve ove neistinite i zlonamerne tvrdnje!

Retrospektivu izjava Aleksandra Vučića možete pogledati na:
https://tinyurl.com/ya8hvkfq

20507806_10154496876847303_3169924757678135004_o

Spaljivanje razuma

Povodom za danas najavljenog otvaranja ponuda za javno-privatno partnerstvo za deponiju u Vinči, podsećamo da je, za građane, rešavanje problema upravljanja smećem važno pitanje, koje se tiče njihovog zdravlja i životne sredine. Za ovu gradsku vlast je, po ko zna koji put, to samo prilika za unosne dilove i ugrađivanja.

Prodaja javnog interesa zarad privatnog profita je manir kojim bahati nasilnici upravljaju Beogradom. Izgradnjom spalionice otpada u Vinči, nepovratno će otići u vazduh otpad kao važan resurs, koji može da zaposli hiljade najsiromašnijih građana i građanki u reciklažnoj industriji, a Beograd će biti uskraćen za mogućnost da upravljanje otpadom reši na ekološki prihvatljiviji, zdravtsveno bezbedniji i ekonomski održiviji način.

Javni interes ponovo neće biti zaštićen, a novac građana će ponovo odleteti u vazduh.

Ne da(vi)mo Beograd

spaljivanje razuma

Obale su javno dobro i moraju pripadati svima!

Juče smo prisustvovali “javnom nadmetanju u postupku otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini grada Beograda za katastarsku parcelu uz Kej oslobođenja u Zemunu”. Nemojmo dopustiti da nas ovaj dugačak naziv zavara – juče je jedan komad dunavske obale Beograda – prodat, i na taj način nepovratno oduzet građanima/kama i posetiocima Beograda i Zemuna.

Ovo parče zemunskog šetalista od 600m2 pretvoreno je u 36 miliona dinara koliko je ponudila “Sportska akademija Kočović” koja će tamo imati mogućnost izgradnje sportsko-rekreativnog centra visine 12 metara i ukupne površine 300m2. Otac zvaničnog zastupnika ove firme, Dragoljub Kočović, ujedno vrši i funkciju v.d. podsekretara Sekretarijata za sport i omladinu Gradske uprave grada Beograda. Prodaja je izvršena uz prethodno odobrenje Andrije Mladenovića, zamenika “gradonačelnika” Siniše Malog.

U dobro poznatom maniru, umesto da upravljaju javnom imovinom u interesu građana i građanki Beograda, predstavnici vlasti već dugo pokušavaju da nas ubede da obale reka nisu naše. Zato zatvaraju oči pred cvetanjem nelegalnih objekata na Savskom nasipu, među kojima je i nekoliko objekata bivšeg predsednika Srbije i njegovih sinova, koji ugrožavaju sposobnost odbrane Beograda od poplava i kvalitet vode kojom se veliki deo Beograda snabdeva. Zato potpisuju Ugovore koji omogućavaju da privatno obezbeđenje, uz podršku Komunalne policije, određuje ko ima pravo pristupa Savskom šetalištu, tj. “Sava promenadi”.

Njihove bajke o “silasku Beograda na reke” ne mogu zamaskirati dela kojima pravo na pristup obali, pa i pravo na pogled na reke, postaje srazmerno dubini džepa i dostupno samo odabranima.

Prodaja dela obale u Zemunu, samo je još jedna kulminacija ovakvog scenarija.

Brojni su koraci koji su prethodili jučerašnjoj licitaciji i brojna su neodgovorena pitanja. Zašto je i po čijem nalogu parcela 1138/3 KO Zemun najpre izdvojena iz parcele javne namene br. 1138/4 , a zatim i pripremljena i oglašena na prodaju, kao građevinska parcela? Zašto je i po čijem nalogu, čitava obala centralnih delova Beograda, pa i oni njeni delovi najbliži vodi, definisana kao građevinsko zemljište? Da li je takva situacija u vezi sa činjenicom da je Predlogom izmena i dopuna Zakona o vodama, 2015. godine, bilo omogućeno otuđenje vodnog zemljišta i da li je posledica činjenice da se od takvog rešenja odustalo nakon pritiska javnosti?

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd je odgovor na ova pitanja potražila od službi Republičkog i zemunskog katastra, Državnog i Gradskog pravobranilaštva, a zbog ćutanja uprave, za pomoć u dobijanju ovih informacija, obratili smo se i kancelariji Poverenika. O svim saznanjima blagovremeno ćemo obavestiti javnost.

Juče smo možda izgubili jednu bitku, ali borba za naš grad se nastavlja.

Obale su javno dobro i moraju pripadati svima!

Ne da(vi)mo Beograd

karneval

Otvoreno pismo ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu

Poštovani ministre,

Ovom prilikom želimo da pozdravimo ponovno formiranje Ministarstva za zaštitu životne sredine i da izrazimo nadu da ćete vi, i vaše ministarstvo, posvetiti dovoljno pažnje rešavanju nagomilanih problema u ovoj oblasti. Ohrabruju nas izjave da ćete naglasak staviti na pošumljavanje, upravljanje otpadom, prečišćavanje voda ali i uspostavljanje dijaloga sa civilnim društvom i građanima u procesu odabira javnih politika i rešenja, što nije bio slučaj u prethodnom periodu upravljanja životnom sredinom na nacionalnom nivou.

Ipak, kako se inicijativa Ne da(vi)mo Beograd bavi uglavnom lokalnim pitanjima u gradu Beogradu, ovom prilikom želimo da vam iskažemo zabrinutost povodom najavljene izgradnje spalionice kao navodno prioritetnog rešenja za tretman otpada u Beogradu. Kako  nam je svima zaštita životne sredine i interes građana i građanki na prvom mestu, pitamo vas kao resornog ministra za životnu sredinu:

  1. Na koji način i na osnovu kojih procena i analiza je doneta odluka o raspisivanju tendera za javno-privatno partnerstvo za rešavanje tretmana otpada u Beogradu, koje uključuje i izgradnju spalionice u Vinči? Na osnovu čega je odlučeno da je to najbolje rešenje za gorući problem naše prestonice s obzirom na to da se u strateškim dokumentima, izrađenim i usvojenim za vreme vašeg mandata kao sekretara Sekretarijata za zaštitu životne sredine, prvenstvo daje smanjenju komunalnog otpada na izvoru i kroz reciklažu?
  2. Šta vaše ministarstvo planira da uradi povodom učestalih požara na odlagalištima otpada u Srbiji (deponija u Vinči je gorela 40 dana) i zašto nemamo tj. kada ćemo imati mehanizme za detaljna i pouzdana merenja negativnih posledica ovih požara po zdravlje ljudi i životnu sredinu?
  3. Da li po vama insineracija (spaljivanje) komunalnog otpada predstavlja dobro i održivo rešenje koje ne sadrži rizike po životnu sredinu i zdravlje građana i građanki, i koje je u skladu sa principima  efikasnog korišćenja resursa?
  4. Kako će se izgradnja insineratora odraziti na reciklažnu industriju i stvaranje okvira za uspostavljanje desetine hiljada “zelenih radnih mesta” kroz koncept cirkularne ekonomije koji promoviše Evropska unija, ali i Privredna komora Srbije?
  5. Na koji način vi, kao resorni ministar za životnu sredinu, vidite rešavanje problema u upravljanju otpada u Beogradu, a u skladu sa Strategijom za upravljanje otpada 2010-2019.godine?
  6. Da li možemo da očekujemo da jedna od posledica javno-privatnog partnerstva u ovom slučaju bude pritisak na povećanje cene komunalne usluge tretmanaotpada za stanovnike Beograda?

Ohrabreni vašim izjavama da neće biti prljavih tehnologija u Srbiji dok ste vi Ministar i uvereni u vaše kompetencije u oblasti održivosti, nadamo se da ćete razmotriti ozbiljno naša pitanja.

Mi smo spremni na svaku vrstu saradnje i dijaloga, i zainteresovani smo da detaljno pratimo i aktivno učestvujemo u uređivanju ove oblasti u javnom interesu i u interesu budućih generacija.

U Beogradu,
dana 10. jula 2017. godine

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd

Pismo u .pdf formatu preuzmite ovde.