Reakcija na odbacivanje prijava novinara za napad tokom inauguracije Vučića

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd nije iznenađena odlukom Tužilaštva da odbaci krivičnu prijavu protiv nasilnika koji su, na dan inauguracije predsednika, primenjivali silu nad novinarima i okupljenim građanima. Današnjom odlukom još jednom je dokazan podanički odnos dela onih institucija koje moraju stati u zaštitu građana, ali biraju da svoje vreme troše na izbegavanje i osmišljavanje loših izgovora zašto to ne čine. Izjava iza koje se najčešće kriju političari, “Pustimo da institucije obave svoj posao”, još jednom se pokazala kao pravi način da se dobije vremena dok instrumentalizovani pravni sistem ne odradi svoje da počinioci izbegnu ruku pravde.

Novinari redakcija koje odgovorno rade svoj posao, nalaze se pod svakodnevnim pritiscima. Manipulacije, ekonomske ucene, uskraćivanje finansiranja kroz medijske konkurse praćeni su i direktnim pretnjama, snimanjem, praćenjem i pritiscima kroz instrumentalizovane delove institucija, kakvim svedočimo i danas. Jednakom tretmanu izloženi su i svi oni koji ne žele da ćute, ne okreću glavu i ne odustaju od postavljanja pitanja.

Podsećamo da je kretanje aktivista i aktivistkinja Ne da(vi)mo Beograd, kao i njihovih porodica, pod nadzorom i policijskih i parapolicijskih struktura, o čemu je Tužilaštvo obavešteno, ali odbija da reaguje. Tužilaštvo jednako nalazi izgovore da ne reaguje po prijavama direktnih pretnji kojima smo izloženi na ulicama grada i društvenim mrežama, ali je spremno pokrenulo preko 20 prekršajnih postupaka jer smo protestima i akcijama ukazivali na kršenja zakona koja prate sprovođenje projekta “Beograd na vodi”, dok su novinari NIN-a na optuženičkoj klupi jer pišu o odgovornosti vlasti za rušenje u Hercegovačkoj. Jednaka taktika koristi se i u slučaju organizatora protesta “Protiv diktature”, kojima prijave u talasima ovih dana stižu na kućne adrese.

Nasilje u danu inauguracije, 31. maja ispred Skupštine Srbije, jasno se vidi na fotografijama i snimcima, a o njemu su javno govorili i brojni svedoci, zbog čega je očigledno da je cilj ovakve odluke Tužilaštva da nam stavi do znanja da je jedina realnost koju ono priznaje – partijska istina koju slepo sledi. Što je odluka suda dalja od realnosti, toliko je i poruka bezuslovne poslušnosti i povinovanja koja se očekuje od građana, aktivista, novinara jača.

Zato umesto osude ovakve odluke tužilaštva i umesto zgražavanja nad porukom koju ona nosi, inicijativa Ne da(vi)mo Beograd upućuje javnu zahvalnost i podršku novinarima, članovima redakcija i građanima i građankama koje se sa ovim napadima i pritiscima svakodnevno nose, svesni onoga što za svako društvo znače slobodni mediji i informisanost građana i svesni uloge koju svaki pojedinac u toj borbi mora da odigra.

Ne da(vi)mo Beograd

Koliko kome vredi „Beograd na vodi“?

Reakcija povodom netačnih navoda o Ugovoru o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“

Povodom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića gradilištu projekta “Beograd na vodi” mediji su, pored izjava predsednika, preneli i informaciju da je Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“ vredan 3,5 milijardi evra.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd upozorava javnost da su ovi navodi u potpunosti netačni. Uprkos najavama o investiciji od 3,5 milijarde evra, Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat “Beograd na vodi” jasno navodi da navodni investitor nije u obavezi da uloži više od 150 miliona evra (od čega 20 miliona u formi kapitala). S druge strane Republika Srbija je navedena kao garant kredita koje je obavezna da uzme po nejasnim uslovima “investitora” u ukupnom iznosu od najmanje 280 miliona evra.

Baš zbog nesrazmerno velikih ulaganja Republike Srbije u odnosu na ulaganja investitora, ali i zbog brojnih drugih štetnih aspekata ovog ugovora, inicijativa Ne da(vi)mo Beograd podnela je predlog za utvrđenje ništavosti Ugovora o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd navodi“, Republičkom javnom tužilaštvu. Razlozi zbog kojih smatramo da je Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat “Beograd na vodi” pravno ništav:

1. Odredbe Ugovora ne uzimaju u obzir stvarni obim ulaganja u projekat “Beograd na vodi”. Procene, ali i vešto skrivana dokumentacija, govore da su ulaganja naše strane, višestruko veća od ulaganja takozvanog “investitora”, dok je potencijalna zarada daleko manja.

2. Odredbe Ugovora ne pružaju garancije da će Strateški partner izvršiti svoj deo obaveza. Ipak, odredbama Ugovora o zajedničkom ulaganju, određeno je da Strateški partner ostvaruje profit, čak i u slučaju da je do raskida Ugovora došlo njegovom krivicom, dok procenat od izgrađenog zemljišta zadržava.

3. Predstavnici Vlade RS oduzeli su od grada Beograda deo ovlašćenja i preneli ih na privredno društvo “Beograd na vodi”, suprotno zakonima.

4. Predstavnici Vlade RS, Ugovorom su se obavezali da planove, kojima se uređuje izgled obale reke Save, menjaju onako kako to strateški partner želi, neovlašćeno isključujući pravo građana na donošenje odluka koje se tiču njihovog okruženja, kao i mišljenje struke.

5. Predstavnici Vlade RS obavezali su se da će Narodna skupština Republike Srbije kreirati i usvajati zakone koji za cilj imaju olakšavanje realizacije ovog Projekta i odbiti usvajanje onih koji njegovom sprovođenju mogu da naštete, čime je i konačno potvrđena potpuna kapitulacija suvereniteta nad ovim delom teritorije glavnog grada.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd će u nastupajućem periodu iskoristiti brojne materijale koje smo sakupili i koje sakupljamo da ospori Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“, da insistira na odgovornosti svih onih koji su do njega doveli, kao i da napravi plan sanacije štete koja je do sada učinjena na području Savskog amfiteatra kako posledice ovakvog odnosa vlasti prema javnom interesu ne bi plaćali mi, naša deca i unuci.

Ceo tekst  predloga za utvrđenje ništavosti Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“, Republičkom javnom tužilaštvu, možete naći na linku:

https://nedavimobeograd.files.wordpress.com/2017/03/predlog-za-utvrc491ivanje-nic5a1tavosti.pdf 

Ceo tekst analize Ugovora o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“ na vodi inicijative Ne da(vi)mo Beograd možete naći na linku:

https://nedavimobeograd.files.wordpress.com/2015/09/analizaugovorazaprojekatbeogradnavodi.pdf

Ne da(vi)mo Beograd! 

Opstrukcija događaja Inicijative Ne da(vi)mo Beograd od strane opštine Zvezdara!

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd obaveštava javnost o aktivnoj opstrukciji opštine Zvezdara sa kojom se suočava u svom radu. Uredno je pre deset dana prijavljen razgovor sa građanima u mesnoj zajednici „Ćirilo i Metodije“ u slobodnom terminu, međutim opština, uprkos svim našim pokušajima, još uvek ne izdaje dozvolu za taj razgovor.

Uprkos ovakvom pritisku, razgovor sa građanima i građankama Zvezdare biće održan u sredu, 8. novembra od 19 časova u mesnoj zajednici „Ćirilo i Metodije“, u Učiteljskoj ulici broj 60 – unutar objekta mesne zajednice ili ispred nje!

Ovakvo ponašanje nadležnih zapravo najbolje ilustruje situaciju u Beogradu. Građanima i građankama ne samo da je oduzeto pravo da se pitaju i učestvuju u razvoju njihovih komšiluka, oduzima im se pravo čak i da se okupljaju u prostorima mesnih zajednica koji bi trebalo da služe tom javnom interesu.

Ovo je tek prvi u nizu razgovora pod nazivom „Kakav je naš kraj, takvi smo mi ljudi“. Uskoro slede informacije o događajima i u vašem kraju!

Čije mesne zajednice?
Čiji grad?

#beogradnijemali

Razgovori: “Kakav je naš kraj, takvi smo mi ljudi” #Zvezdara

Pozivamo građane i građanke Zvezdare na debatu i zajedničko promišljanje daljeg razvoja našeg grada.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd veruje da razvoj našeg grada i naših krajeva u kojima živimo i radimo mora biti u skladu sa željama i potrebama građana, a ne zarad profita privilegovanih elita i ljudi bliskih vlasti i u skladu sa tim pokrenula je seriju razgovora sa građanima po mesnim zajednicama pod nazivom „Kakav je naš kraj, takvi smo mi ljudi“.

Razgovor će se održati u sredu, 8. novembra od 19 časova u mesnoj zajednici „Ćirilo i Metodije“, Učiteljska 60.

Proširite vest, pozovite vaše prijatelje i komšije! #beogradnijemali

Ne da(vi)mo Beograd

Pridruži se i forumu: Učestvuj!

Spaljivanje razuma: Privatizacija Vinče i izgradnja spalionice pogubne po finansije grada

Danas smo na konferenciji za medije objavili prvu analizu „Ugovora za javno-privatno partnerstvo Grada Beograda za pružanje usluga tretmana i odlaganja komunalnog otpada“ sa privatnim investitorom, odnosno izgradnju spalionice na deponiji u Vinči. Za manje od mesec dana od potpisivanja ugovora pravni tim Inicijative analizirao je više od 100 dokumenata koja sadrže 1198 stranica.

Privatizacija deponije u Vinči i izgradnja spalionice za grad Beograd donose ogromne finansijske obaveze koje će se katastrofalno odraziti na budžet grada i komunalne troškove građana.
Kako je preliminarna analiza inicijative Ne da(vi)mo Beograd pokazala, grad se u narednih 30 godina obavezao da investitoru isplaćuje preko 38 miliona evra godišnje, što je u zbiru oko milijardu i 150 miliona evra javnih sredstava koje će se odliti u kasu privatnog investitora. Ovo je minimalni iznos u koji treba uračunati i sve prateće infrastrukturne troškove, kojih nije malo i koji uključuju povlašćen položaj u proizvodnji energije. Na kraju, najveći teret ovog “posla veka”, snosiće krajni korisnici, a to su upravo domaćinstva.

Ekonomska računica
Iako se u javnosti često ističe činjenica da će strani partner uložiti preko 300 miliona evra, iznos koji se grad Beograd obavezao da plati investitoru je nekoliko puta veći. Minimalna projektna plaćanja Grada Beograda privatnom partneru su 38.278.910 € godišnje, te pošto je sam ugovor potpisan na 25+5 godina, to znači da Grad Beograd ukupno plaća: 1.148.367.300 €. To je minimalni iznos na koji se Grad obavezao i koji će u razmeri od 70% plaćati krajnji korisnici, odnosno domaćinstva.

Na navedeni iznos treba dodati i eksternalije koje takođe padaju na teret građana, između ostalog:
– Otkup toplotne energije i struje koji će se za prvih 12 godina vršiti po povlašćenoj ceni koja je 2-2.5 puta skuplja viša nego na međunarodnom tržištu;
– Izgradnju infrastrukture za prenos toplotne energije;
– Izgradnju brane koja sprečava klizanje postojeće deponije;
– Izgradnju alternativnog pristupnog puta preko Velikog sela i Slanaca,
– Plaćanje poreza na deponiju nakon zakonskih izmena;
– Eksproprijaciju i raseljavanja stanovništva sa područja;
– Izgradnju dodatne deponije za višak otpada i regulisanje sanacije opasnog otpada;
Ova ogromna ulaganja koja grad izvodi imaju za rezultat srazmerno veliku zaradu privatnog investitora, a štetu po javne finansije, ostavljaju gradski budžet sa enormnim direktnim i skrivenim troškovima, a građane sa cenom tretmana otpada i najmanje četiri puta većom cenom usluga.

Pored finansijskog dela analiza je ukazala i na pravno-proceduralne probleme, kao što veliki broj nedostajućih delova i priloga ugovora (npr. prilozi iz kojih se  izračunavaju plaćanja), to da se Gradsko pravobranilaštvo nije bavilo analizom Ugovora (jer po njihovom tumačenju prevod ugovora nije u duhu srpskog jezika, nema pečat sudskog tumača; sadrži pravne termine koji nisu u skladu sa domaćim pravom i smatra da je bavljenje opravdanošću ugovora u nadležnosti Sekretarijata za finansije. Gradski Sekretarijat za finansije je došao do  zaključka da Ugovor nema uticaj na gradski budžet. Takođe, u toku procesa se i desila  promena sastava konzorcijuma bez odobrenja organa Gradske uprave, iako konkursna dokumentaca  određuju taj čin kao uslov za diskvalifikaciju.

Očekivane posledice ovako skandaloznog ugovora su da se sa jedne strane budžet Grada Beograda opterećuje fiksnim troškom od 38.278.910 € godišnje (koji može biti i veći od toga) dok se privatnom partneru poklanja zarada koja samo od plasmana sortiranog ambalažnog otpada u narednih 30 godina može biti 200.000.000 € (6.667.777 € godišnje). Pored ovoga očekuje se poskupljenje računa građana za odvoženje smeća za četiri do pet puta, uz ukidanje mogućnosti otvaranja radnih mesta u “zelenoj ekonomiji”, kao i dodatno zagađenje vazduha (leteći pepeo, šljaka kao posledica spaljivanja).

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd je ovom prilikom uputila poziv drugim udruženjima građana, stručnjacima iz više oblasti i ostalim akterima da im se priključe u dubljoj analizi ugovora i njegovih posledica i najavila internacionalnu podršku u daljim aktivnostima osporavanja štetnosti ugovora i borbu za zaštitu javnog interesa.

Na konferenciji su govorili aktivistkinja i aktivisti NDMBGD: Ksenija Radovanović, Vladimir Radojičić i Dobrica Veselinović
Ne da(vi)mo Beograd!

Prezentaciju analize možete preuzeti ovde

Protestni koncert za Dan oslobođenja Beograda – 20. oktobar

I ove godine, inicijativa Ne da(vi)mo Beograd poziva građane na obeležavanje 20. oktobra, Dana oslobođenja Beograda, protestnim koncertom na Trgu Republike u petak od 20 časova.

Nastupaju: Jarboli, Horkestar, Mravi, Trnje i MC Cjofo, a podrska je Dj Flip.

Slavimo ideju grada koji pripada svima, solidarnost, jednakost, antifašizam i slobodarski duh Beograda na koji smo ponosni. Proslavljamo ideju grada u kome će zajednički resursi, obrazovanje, zdravstvo, prevoz i socijalna zaštita biti javni i dostupni svim građanima.

“Antifašizam nije fraza koje se setimo samo na praznik, niti se može konzervirati replikama slavnih bitaka i svečanim akademijama. Antifašizam je konstantna borba za slobodu, jednakost i solidarnost, za društvo u kome niko ne može biti maltretiran i ponižavan. Oni koji su pre sedam decenija odlazili u tu borbu, i u njoj neretko ostavljali život, činili su to kako bi izgradili pravednije društvo.

Društvo u kojem se niko neće plašiti za golu egzistenciju. Dom zdravlja koji će primiti svakog ko je bolestan. Dobro obrazovanje koje je svima dostupno. To su vrednosti narodnooslobodilačke borbe!

Onaj ko danas negira te vrednosti, negira i antifašističku borbu. Onaj ko privatizuje obale i grad; onaj ko državnim parama gradi luksuzne apartmane za bogate, a narod pretvara u siromašnu poslugu; onaj ko raslojava društvo na one koji imaju sve o državnom trošku i na one koji nemaju ništa zaslugom vlasti; onaj ko uništava i čini nedostupnim javno zdravstvo i obrazovanje i ko pretvara sistem socijalne brige u sistem ponižavanja pred šalterima, ne može govoriti u ime antifašističke borbe!

A nama treba da bude jasno da je ta borba trajna, da se ne završava jednom za sva vremena. Sloboda nije datost. Antifašizam se mora iznova potvrđivati delima.” – deo govora aktiviste inicijative Ne da(vi)mo Beograd, Marka Aksentijevića, održanog tokom prošlogodišnjeg obeležavanja Dana oslobođenja Beograda.

Pozovite prijatelje: http://www.facebook.com/events/356181184828498

Ne da(vi)mo Beograd!

Predizborno raskopavanje uzima danak

Povodom povreda koje su dve prolaznice zadobile na neobeleženom i opasnom predizbornom raskopavanju kod Doma omladine, inicijativa Ne da(vi)mo Beograd obeležila je danas ovo gradilište trakom sa oznakama „nelegalno“. Na ovaj način ukazali smo na to da se ovi radovi vrše mimo zakona, da je gradilište opasno po pešake i radnike, što je ovaj događaj i potvrdio. Predizborna raskopavanja koja su ulice i trotoare našeg grada pretvorila u ratnu zonu pešaka, biciklista i vozača počela su da uzimaju danak i u vidu fizičkih povreda građana koji se jedva probijaju kroz neobeležena, nezaštićena i opasna gradilišta.

Da je ovo gradilište u potpunosti nebezbedno, da ne sadrži propisima obavezne elemente sa podacima o vrsti, početku i kraju radova, inicijativa Ne da(vi)mo Beograd obavestila je Beokom servis još 11. septembra. Uprkos insistiranju, ovaj servis punih 22 dana odbijao je da o prijavi obavesti inspekcijske organe. Posledica ovakvog bahatog odnosa prema našoj bezbednosti, danas su teške povrede naše dve sugrađanke. Radove ispred Doma omladine, obavlja JKP “Beograd-put” u sklopu „redovnog održavanja“ saobraćajne površine.

Da su radovi koji se izvode nelegalno pečat ove gradske vlasti potvrdili su i oni koji se izvode u parku Ušće. Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd podnela je, takođe, prijavu inspekciji i zbog ovih nelegalnih radova, koji se izvode bez plana, mimo propisa i protivzakonito, na osnovu projekta doniranog od strane podobnog investitora MPC Properties koji planira još jednu kulu na Ušću.

Veliki broj nekoordinisanih građevinskih radova onemogućava normalno funkcionisanje saobraćaja i života grada. Za potrebe predizborne kampanje raskopavaju se tek rekonstruisane ulice, autobuska stajališta i prilazi institucijama. Ovi radovi su delom redovno održavanje infrastrukture, delom godinama zakasneli projekati (poput rekonstrukcije pešačkog dela Brankovog mosta), a jednim delom i potpuno nepotrebni. Jasno je da sinhronizovano tempiranje svih ovih radova nema za svrhu dobrobit ljudi nego isključivo partije u permanentnoj kampanji.

Bahati nasilnici na vlasti moraju odgovarati za ovakav odnos prema građanima i gradu!  

Ne da(vi)mo Beograd!

Predizborno raskopavanje parka „Ušće“

Još jedan javni prostor Beograda, park “Ušće”, pod opsadom je betona i bagera koji treba da raskrče prostor i ovo javno dobro privedu jedinoj nameni koju gradska vlast poznaje, a to je profit podobnih, njima bliskih, pojedinaca.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd podnela je zato prijavu Sekretarijatu za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Beograda, zbog nelegalnih radova koji se već više nedelja izvode u parku „Ušće“. Radovi koje izvodi JKP „Zelenilo – Beograd“ izvode se uz intenzivno betoniranje širokih staza, ograđivanje stabala betonskim ogradama i uništavanje zelenih površina jednog od najlepših beogradskih parkova bez prethodno usvojenog plana detaljne regulacije, a po projektu podobnog investitora „MPC Properties“. Ovo direktno kršenje i zaobilaženja propisa, koje se primenjuje i u slučaju predizbornog raskopavanja zelenila parka „Ušće“, već je prepoznatljiv potpis gradske vlasti.

Incijativa Ne da(vi)mo Beograd podseća da je prostor parka „Ušće“ pod posebnim režimom zaštite. Prema važećim planovima i propisima, radovi na zelenim površinama parka, od Brankovog mosta do Hotela „Jugoslavija”, uslovljeni su organizovanjem arhitektonsko-urbanističkog konkursa i izradom Plana detaljne regulacije.

Napominjemo da se radovi u parku „Ušće“ izvode po projektu arhitektonskog biroa „Gehl architects“, koji je donacija privatne kompanije „MPC Properties“. Uslovi  i detalji pod kojima je ova donacija dogovorena skrivaju se od javnosti, zbog čega je inicijativa Ne da(vi)mo Beograd pokrenula i žalbeni postupak pred Poverenikom za informacije od javnog značaja. Podsećamo da je ova kompanija najavila skori početak radova na izgradnji druge kule pored tržnog centra Ušće, čijom je izgradnjom između 2007. i 2009. godine već značajno oštećen fond zelenila na prostoru ušća reke Save u Dunav.

Dok se naše oči zaslepljuju celogodišnjom novogodišnjom rasvetom, a uši zaglušuju muzičkom fontanom, iza naših leđa javna dobra Beograda trampe se u burazerskim dilovima. Međutim, jedna po jedna od ovih tačaka postaje novo žarište borbe protiv otimanja Beograda od njegovih građana i građanki!

Ne da(vi)mo Beograd

Napuljski scenario – Upoznajte se sa aktivnostima građanskih pokreta iz Napulja!

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd i kolektiv Ministarstvo prostora vas pozivaju na prezentaciju građanskih pokreta – Kritična masa (Massa Critica) i Za slobodan Banjoli (Bagnoli Libera), koji dolaze iz Napulja, Italija.

Prezentacija i razgovor će se održati održati u subotu, od 18 časova, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21.

Kada se spomene Italija i grad Napulj, verovatno nam najpre na pamet padaju mafijaški klanovi, Kamora, pica, pasta i vespe. Međutim, pored ovoga, Napulj već godinama svoju reputaciju gradi i kao poprište vibrantne političke scene i inovativnog građanskog organizovanja.

Već više od dvadeset i pet godina, građani Napulja vode borbu za Banjoli, bivšu industrijsku oblast na samoj obali mora, koja je pod stalnom pretnjom nestanka u vrtlogu spekulacija građevinskim zemljištem. Nakon godina protesta, aktiviranja društvenih centara, organizovanja kulturnih događaja, debata o viziji razvoja grada, građanski pokreti, među kojima i Za slobodan Banjoli, od 2015. godine deluju udruženi u okviru šire platforme pod nazivom Kritična masa. Ova platforma uspela je da nametne temu i otvori prostor za dijalog i sa lokalnom samoupravom, pa je i gradonačelnik Napulja, Luiđi De Mađistris, otvoreno podržao društvene pokrete i borbu za očuvanje Banjolija, što je u velikoj meri doprinelo i njegovom reizboru, 2016. godine. Danas u Napulju, gradu sa velikim društvenim problemima, posle neprestanih protesta i borbi postaje jasno da se o razvoju grada i drugim suštinskim pitanjima vodi ozbiljan dijalog i sa društvenim pokretima, građanima i građankama kojih se ta pitanja i direktno tiču.

Na ovom događaju, imaćemo priliku da razgovaramo sa aktivistima ovih pokreta, Danijelom Kazolom (Daniele Casola) i Darijom Oropalom (Dario Oropallo), da saznamo više o borbi za Banjoli, ali i drugim poljima borbe u italijanskim gradovima.

Više informacija o pokretu „Massa critica“ možete pročitati na:
https://roarmag.org/essays/naples-rising-rebel-youth-buzz-old-city/

Razgovor će biti održan na engleskom jeziku, bez prevoda.

Više informacija na FB: Upoznajte se sa aktivnostima građanskih pokreta iz Napulja

Program se realizuje u okviru projekta Ministarstva prostora „Ka drugačijem gradu“, koji je omogućen uz podršku Hajnrih Bel fondacije u Beogradu.

Posle vas će ostati samo pepeo

Donošenjem pepela pred nos bahatih nasilnika na vlasti, danas smo poručili da ne postoji opravdanje za pretvaranje zajedničkih resursa i zdravlja građana u pepeo, kao što se to planira prodajom deponije u Vinči i izgradnjom spalionice. Inicijativa će nastaviti borbu za pravedniji i održiviji Beograd svim sredstvima, pa i na nastupajućim gradskim izborima.

Odbornici Skupštine grada Beograda na današnjoj sednici, umesto o ostavci Siniše Malog, glasaju o dodeli ugovora za Vinču francusko-japanskom konzorcijumu „Suez Environemental”. Ovim ugovorom će upravljanje otpadom u Beogradu biti ustupljeno privatnim kompanijama na najmanje 25 godina. 

Odbornici koji dignu ruku za ovaj ugovor omogućiće sistemsko ugrožavanje zdravlja građana, degradiranje životne sredine i spaljivanje gradskog budžeta, jer gradska vlast model javno-privatnog partnerstva shvata isključivo kao način da javnim novcem pomogne netransparentne privatne inicijative. Ugovor građanima donosi i veću cenu komunalnih usluga za tretman otpada, ali i dodatne troškove za otkup energije koja će biti proizvedena od našeg otpada.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd posmatra otpad kao zajednički resurs i zalaže se za obezbeđivanje tretmana otpada na način kojim bi na prvom mestu bila briga o zdravlju građana, zaštita životne sredine i zapošljavanje ljudi u reciklažnoj sferi. Primarna selekcija otpada bi omogućila zapošljavanje više hiljada najsiromašnijih građana, individualnih sakupljača, u zelenoj ekonomiji.

Privatizacija deponije u Vinči, izgradnja spalionice, kao i projekat „Beograd na vodi“ samo su primeri onoga što se dešava u mnogim krajevima grada. Žarišta građanskih borbi koje bukte po krajevima i komšilucima širom Beograda od novobeogradskih blokova, PKB-a, Ade Huje, Savskog nasipa ili Zemuna sve do Vinče srušiće mutne dilove ekipe i štetne ugovore i podići će Beograd iz pepela! 

NAŠ GRAD!

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd

pročitajte i:

Otvoreno pismo ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu

Koncesijom deponije u Vinči mnogi građani će ostati bez posla, a grad bez resursa i profita

Pozdrav iz Vinče