Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd

Spaljivanje razuma

Povodom za danas najavljenog otvaranja ponuda za javno-privatno partnerstvo za deponiju u Vinči, podsećamo da je, za građane, rešavanje problema upravljanja smećem važno pitanje, koje se tiče njihovog zdravlja i životne sredine. Za ovu gradsku vlast je, po ko zna koji put, to samo prilika za unosne dilove i ugrađivanja.

Prodaja javnog interesa zarad privatnog profita je manir kojim bahati nasilnici upravljaju Beogradom. Izgradnjom spalionice otpada u Vinči, nepovratno će otići u vazduh otpad kao važan resurs, koji može da zaposli hiljade najsiromašnijih građana i građanki u reciklažnoj industriji, a Beograd će biti uskraćen za mogućnost da upravljanje otpadom reši na ekološki prihvatljiviji, zdravtsveno bezbedniji i ekonomski održiviji način.

Javni interes ponovo neće biti zaštićen, a novac građana će ponovo odleteti u vazduh.

Ne da(vi)mo Beograd

spaljivanje razuma

Obale su javno dobro i moraju pripadati svima!

Juče smo prisustvovali “javnom nadmetanju u postupku otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini grada Beograda za katastarsku parcelu uz Kej oslobođenja u Zemunu”. Nemojmo dopustiti da nas ovaj dugačak naziv zavara – juče je jedan komad dunavske obale Beograda – prodat, i na taj način nepovratno oduzet građanima/kama i posetiocima Beograda i Zemuna.

Ovo parče zemunskog šetalista od 600m2 pretvoreno je u 36 miliona dinara koliko je ponudila “Sportska akademija Kočović” koja će tamo imati mogućnost izgradnje sportsko-rekreativnog centra visine 12 metara i ukupne površine 300m2. Otac zvaničnog zastupnika ove firme, Dragoljub Kočović, ujedno vrši i funkciju v.d. podsekretara Sekretarijata za sport i omladinu Gradske uprave grada Beograda. Prodaja je izvršena uz prethodno odobrenje Andrije Mladenovića, zamenika “gradonačelnika” Siniše Malog.

U dobro poznatom maniru, umesto da upravljaju javnom imovinom u interesu građana i građanki Beograda, predstavnici vlasti već dugo pokušavaju da nas ubede da obale reka nisu naše. Zato zatvaraju oči pred cvetanjem nelegalnih objekata na Savskom nasipu, među kojima je i nekoliko objekata bivšeg predsednika Srbije i njegovih sinova, koji ugrožavaju sposobnost odbrane Beograda od poplava i kvalitet vode kojom se veliki deo Beograda snabdeva. Zato potpisuju Ugovore koji omogućavaju da privatno obezbeđenje, uz podršku Komunalne policije, određuje ko ima pravo pristupa Savskom šetalištu, tj. “Sava promenadi”.

Njihove bajke o “silasku Beograda na reke” ne mogu zamaskirati dela kojima pravo na pristup obali, pa i pravo na pogled na reke, postaje srazmerno dubini džepa i dostupno samo odabranima.

Prodaja dela obale u Zemunu, samo je još jedna kulminacija ovakvog scenarija.

Brojni su koraci koji su prethodili jučerašnjoj licitaciji i brojna su neodgovorena pitanja. Zašto je i po čijem nalogu parcela 1138/3 KO Zemun najpre izdvojena iz parcele javne namene br. 1138/4 , a zatim i pripremljena i oglašena na prodaju, kao građevinska parcela? Zašto je i po čijem nalogu, čitava obala centralnih delova Beograda, pa i oni njeni delovi najbliži vodi, definisana kao građevinsko zemljište? Da li je takva situacija u vezi sa činjenicom da je Predlogom izmena i dopuna Zakona o vodama, 2015. godine, bilo omogućeno otuđenje vodnog zemljišta i da li je posledica činjenice da se od takvog rešenja odustalo nakon pritiska javnosti?

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd je odgovor na ova pitanja potražila od službi Republičkog i zemunskog katastra, Državnog i Gradskog pravobranilaštva, a zbog ćutanja uprave, za pomoć u dobijanju ovih informacija, obratili smo se i kancelariji Poverenika. O svim saznanjima blagovremeno ćemo obavestiti javnost.

Juče smo možda izgubili jednu bitku, ali borba za naš grad se nastavlja.

Obale su javno dobro i moraju pripadati svima!

Ne da(vi)mo Beograd

karneval

Otvoreno pismo ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu

Poštovani ministre,

Ovom prilikom želimo da pozdravimo ponovno formiranje Ministarstva za zaštitu životne sredine i da izrazimo nadu da ćete vi, i vaše ministarstvo, posvetiti dovoljno pažnje rešavanju nagomilanih problema u ovoj oblasti. Ohrabruju nas izjave da ćete naglasak staviti na pošumljavanje, upravljanje otpadom, prečišćavanje voda ali i uspostavljanje dijaloga sa civilnim društvom i građanima u procesu odabira javnih politika i rešenja, što nije bio slučaj u prethodnom periodu upravljanja životnom sredinom na nacionalnom nivou.

Ipak, kako se inicijativa Ne da(vi)mo Beograd bavi uglavnom lokalnim pitanjima u gradu Beogradu, ovom prilikom želimo da vam iskažemo zabrinutost povodom najavljene izgradnje spalionice kao navodno prioritetnog rešenja za tretman otpada u Beogradu. Kako  nam je svima zaštita životne sredine i interes građana i građanki na prvom mestu, pitamo vas kao resornog ministra za životnu sredinu:

  1. Na koji način i na osnovu kojih procena i analiza je doneta odluka o raspisivanju tendera za javno-privatno partnerstvo za rešavanje tretmana otpada u Beogradu, koje uključuje i izgradnju spalionice u Vinči? Na osnovu čega je odlučeno da je to najbolje rešenje za gorući problem naše prestonice s obzirom na to da se u strateškim dokumentima, izrađenim i usvojenim za vreme vašeg mandata kao sekretara Sekretarijata za zaštitu životne sredine, prvenstvo daje smanjenju komunalnog otpada na izvoru i kroz reciklažu?
  2. Šta vaše ministarstvo planira da uradi povodom učestalih požara na odlagalištima otpada u Srbiji (deponija u Vinči je gorela 40 dana) i zašto nemamo tj. kada ćemo imati mehanizme za detaljna i pouzdana merenja negativnih posledica ovih požara po zdravlje ljudi i životnu sredinu?
  3. Da li po vama insineracija (spaljivanje) komunalnog otpada predstavlja dobro i održivo rešenje koje ne sadrži rizike po životnu sredinu i zdravlje građana i građanki, i koje je u skladu sa principima  efikasnog korišćenja resursa?
  4. Kako će se izgradnja insineratora odraziti na reciklažnu industriju i stvaranje okvira za uspostavljanje desetine hiljada “zelenih radnih mesta” kroz koncept cirkularne ekonomije koji promoviše Evropska unija, ali i Privredna komora Srbije?
  5. Na koji način vi, kao resorni ministar za životnu sredinu, vidite rešavanje problema u upravljanju otpada u Beogradu, a u skladu sa Strategijom za upravljanje otpada 2010-2019.godine?
  6. Da li možemo da očekujemo da jedna od posledica javno-privatnog partnerstva u ovom slučaju bude pritisak na povećanje cene komunalne usluge tretmanaotpada za stanovnike Beograda?

Ohrabreni vašim izjavama da neće biti prljavih tehnologija u Srbiji dok ste vi Ministar i uvereni u vaše kompetencije u oblasti održivosti, nadamo se da ćete razmotriti ozbiljno naša pitanja.

Mi smo spremni na svaku vrstu saradnje i dijaloga, i zainteresovani smo da detaljno pratimo i aktivno učestvujemo u uređivanju ove oblasti u javnom interesu i u interesu budućih generacija.

U Beogradu,
dana 10. jula 2017. godine

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd

Pismo u .pdf formatu preuzmite ovde.

Tribina: “Šta to smrdi oko deponije u Vinči”

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd vas poziva na javnu tribinu “Šta to smrdi oko deponije u Vinči” koja će se održati u utorak 4.jula od 18 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21.

Na tribini će biti reči o trenutnoj katastrofalnoj situaciji sa deponijom u Vinči koja je eskalirala požarom koji je trajao 40 dana, ali i o genezi problema sa upravljanjem otpadom u Beogradu.
Pored ovoga dotaći ćemo se najavljenog tendera za javno-privatno partnerstvo za upravljanje deponijom u Vinči, u okviru kojeg se planira zatvaranje postojeće deponije i izgradnja spalionice otpada.

Na tribini govore:
dr Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Beograd
Tijana Ljubenović, Mladi istraživači Srbije
MSc Igor Jezdimirović, Savez ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije”
Igor Ratković, ProPet reciklaža Zrenjanin
Vladimir Radojičić, Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd

Moderacija: Iva Marković, Zelena omladina Srbije

Beograd gori – od Vinče, preko blokova, do PKB-a i uništavanja Beljarice

Dok se u našem gradu grade megalomanski projekti za izvlačenje javnih sredstava poput Beograda na vodi, milionske muzičke fontane, jarboli najveći u novijoj istoriji, u mnogim krajevima grada gore razni problemi. Od Vinče čiji požar i fizički puni dimom naše nebo, do onih metaforičkih požara gde se javne površine koriste za nove neželjene gradnje, najavljuje se rušenje hipodroma, obala se praktično poklanja investitorima, uništavaju se prirodne oaze kao one u Beljarici ili na Velikom ratnom ostrvu, rasprodaje se PKB i BIP i Sava Centar.

Dok gradonačelnik tvrdi da je požar koji ne može ni da vidi jer je ispod zemlje ugašen, dok tvrdi da zagađenja koje ne može da izmeri, nema, nama građanima ostavljaju da se bavimo koja će pesma biti puštena u muzičkoj fontani. Umesto da se o višegodišnjoj razvojnoj strategiji grada vodi javna rasprava, ona se donosi na prečac, iza očiju javnosti, a u privatnom interesu onih koji javnost izbegavaju i izigravaju. Naš grad planiraju kriminalci i njihovi pomagači. Strategije nam donose fantomi, a planove detaljne regulacije bahati nasilnici koji nemaju na umu interese građana već rušenje i otimanje delova grada.

Ovi problemi nisu mali, ali je Siniša Mali i politika bahatih nasilnika koje predvodi njihov uzrok. Danas smo simbolički gasili ovaj požar koji gori po našim komšilucima i u našem gradu. Jasno je da istinsko rešenje za goruće probleme leži u našim rukama i da samo zajedno možemo oblikovati našu sredinu tako da pogoduje svima a ne samo odabranima.

19467719_847970708713769_3469007289471237512_o

Ne da(vi)mo Beograd - Beograd gori - od Vinče, preko blokova, do PKB-a i Velikog ratnog ostrva (1)Ne da(vi)mo Beograd - Beograd gori - od Vinče, preko blokova, do PKB-a i Velikog ratnog ostrva (8)

Pozdrav iz Vinče

Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd” je uoči današnje dugo očekivane sednice Skupštine Grada, koja je zakazana u tajnosti, pod nos bahatih nasilnika na vlasti donela donela atmosferu deponije u Vinči koja gori već mesec dana. Ispred zgrade Gradske uprave zapalili smo buriće i od gradonačelnika Siniše Malog zahtevali ostavku zbog ekološke, kao i ekonomske katastrofe, koja nas očekuje privatizacijom deponije i gradnjom spalionice za otpad.

Dok stručnjaci upozoravaju na zagađenje, na dugotrajno izlaganje štetnim materijama, teškim metalima, dok upozoravaju da čak ne možemo ni da izmerimo koliko je samo zagađenje opasno, gradska vlast se šeretski ne obazire na ove rizike i poručuje da će „konačno rešenje za otpad“ dati privatni investitor kada  mu ustupe deponiju.

Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd” upozorava javnost da deponija u Vinči nije samo ekološki, već i ozbiljan ekonomski problem Beograda, koji će javnost tek imati priliku da upozna. Iskustva drugih zemalja ukazuju da su mesečni troškovi transporta i tretmana otpada za domaćinstva bar duplirana. Mi ne znamo kolika će biti ulaganja grada u spalionicu i kolika će biti cena plasmana električne i toplotne energije dobijene iz otpada a koju će privatnik naplatiti gradu Beogradu.

Privatizacija komunalnih usluga je pogrešna. Gradovi poput Pariza, Berlina i Barselone vraćaju komunalne usluge u javni sektor i javna preduzeća i plaćaju vrlo visoke penale zbog ugovora koje su sklopili na 30 i više godina. Mi ne moramo napraviti istu grešku.

Pored gradonačelnikove umešanosti u zločin u Hercegovačkoj, kao i u bezobzirne kriminalne radnje zataškavanja u kojima je učestvovao zajedno sa kolegama iz policije i komunalne policije, režimskih medija i tužilaštva, smatramo da je Siniša Mali ostavio dubok trag na tkivu našeg grada. Posledice bahate privatizacije javnih dobara, otimanja zajedničke imovine ili čak kvartova i delova grada, kao i potpuno stavljanje funkcije gradonačelnika u službu interesa pojedinaca bliskih vlasti, tek ćemo osetiti.

Beograd na vodi i sve nezakonite radnje koje se vezuju za njegovo sprovođenje samo su najdrastičniji primer onoga što se dešava u mnogim delovima grada gde se nastavlja fantomska politika. Od ignorisanja divlje gradnje na Savskom nasipu, preko ugrožavanja zelenih površina u novobeogradskim blokovima, manipulacija sa građevinskim zemljištem i mahinacija sa privatizacijama PKB-a ili BIP-a, pa do skandaloznog zanemarivanja požara na deponiji u Vinči koje nam možda i najbolje govori na koji način se gradska vlast bavi interesima građana.

Zato danas zahtevajući ostavku gradonačelnika zahtevamo da Beograd bude grad u kome ne pravimo milionske fontane koje prelivaju dok se ljudi izbacuju na ulicu i dok se bolnice raspadaju, u kome deponije ne gore već se otpad reciklira, u kome fantomi ne ruše kuće koje im se nađu na putu zarade, u kome se deca ne izrabljuju kao jeftina radna snaga, u kome možemo da se obrazujemo, pošteno radimo i zdravo živimo.

Ne davimo Beograd 01

Zašto se krije datum sednice Skupštine grada?

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd zahteva od gradskih vlasti da objavi vreme i datum odložene sednice Skupštine grada Beograda, kao i da objasni zbog čega se ova informacija krije od javnosti. Iako smo iz Uprave grada Beograda neformalno saznali da se ona planira za 15. jun, nema zvanične javne najave, niti predloga dnevnog reda na kojem smatramo da se mora naći i smena gradonačelnika Siniše Malog.

Prethodno najavljena za 7. jun, sednica gradske Skupštine otkazana je nakon najave protesta građana zbog toga što se ostavka gradonačelnika nije našla na dnevnom redu, iako je i Siniša Mali nedavno u medijima najavio svoje povlačenje sa pozicije gradonačelnika Beograda. U proteklih godinu dana, na desetine hiljada građana okupljenih na ulicama Beograda, zahtevalo je da njegova ostavka bude prvi korak ka pozivanju na odgovornost svih umešanih u planiranje, organizovanje, sprovođenje i zataškavanje rušenja u Hercegovačkoj. Posledice zataškavanja ovog zločina u kome su, pored gradskih vlasti, učestvovali i čelnici policije i komunalne policije, nakon godinu dana, nadilaze samo delo. Kroz pritiske, medijske kampanje, pretnje, tužbe i napade na novinare i aktiviste mogli smo videti kako izgleda kada se državni mehanizam upregne u odbranu kriminalaca na vlasti.

Ukoliko dozvolimo da oni ostanu na vlasti i da ne snose posledice za brojna kršenja zakona i manipulaciju javnim interesom, očekuje nas nastavak pogubne politike otimanja javnih dobara na štetu građana, a u korist privatnih investitora, ljudi bliskih vlasti ili u ličnom interesu. Posledice ovog bahatog ponašanja ogledaju se i u rušenju Hercegovačke ulice, sprovođenju projekta “Beograd na vodi”, ali i ignorisanju divlje gradnje na Savskom nasipu, ugrožavanju zelenih površina u novobegradskim blokovima i rasprodaji zemljišta u javnom vlasništvu širom Beograda. Od pre mesec dana, bahatost i nebrigu možemo i namirisati u dimu koji se sa deponije u Vinči širi po celom Beogradu. Ovaj dim ne samo da nagoveštava ekološku, već i ekonomsku katastrofu koja nam se u najavljenom „konačnom rešenju“ za đubre, približava privatizacijom deponije i gradnjom spalionice za otpad.

Zahtevamo da Beograd bude grad u kome ne pravimo milionske fontane koje prelivaju dok se ljudi izbacuju na ulicu i dok se bolnice raspadaju, u kome deponije ne gore već se otpad reciklira, u kome fantomi ne ruše kuće koje im se nađu na putu zarade, u kome se deca ne izrabljuju kao jeftina radna snaga, u kome možemo da se obrazujemo, pošteno radimo i zdravo živimo.

Ne da(vi)mo Beograd!

19141695_10211359909568167_890731771_n