Naše aktivnosti pratite na novom sajtu:
nedavimobeograd.rs
Program inicijative Ne davimo Beograd možete pročitati na:
nedavimobeograd.rs/program/
Ukoliko želite da podržite aktivnosti Inicijative Ne davimo Beograd, ovde se nalaze precizna uputstva:
nedavimobeograd.rs/ukljuci-se/doniraj/
Danas je na platou ispred Skupštine grada Beograda otvorena izložba “Žuta patka u karikaturama Predraga Koraksića Koraksa”.
Okupljeni građani su u razgovoru sa autorom i članovima inicijative Ne davimo Beograd istakli važnost Koraksovih karikatura u strogo kontrolisanom medijskom prostoru.
Kada se Inicijativa Ne davimo Beograd zajedno sa 20.000 građana usprotivila sistemskom nasilju i rušenju u Hercegovačkoj ulici, suočila se sa stravičnim optužbama u režimskim medijima. U tim trenucima, kao mnogo puta u prošlosti, Koraksove karikature razbijale su strah i demaskirale laži, a svojom lucidnošću prokazivale pokušaje vlasti da sakrije, relativizuje ili zataška svoju odgovornost za počinjena dela.
Koraks na britak i jednostavan način ukazuje na stravične posledice vladajuće politike po naše institucije i društvo, a pritom svojim humorom otklanja strah i nama građanima i građankama daje snagu i inspiraciju za borbu za pravedno i solidarno društvo – za naš grad.
“Koraks je dobri duh ovog grada, a patkica je njegov čuvar, simbol otpora. Kada imate gradonačelnika koji se u radno vreme bavi zaklanjanjem pataka tramvajima, zatim pomorskim bitkama za patke, a patka postane persona non grata na Karnevalu brodova, na potpisivanju ugovora za Beograd na vodi, takoreći svuda, onda jedva čekate da taj ludi Patkovgrad nacrta Koraks. Kada su nekoj vlasti glavni državni neprijatelji Koraks i patka, to više govori o državi koju je ta družina napravila, nego o Koraksu i patkama. Patka i Koraks su naravno najgori kad se udruže. Veoma su nezgodni i hoće da ujedu. Tako da pazite kada budete gledali ove karikature, posebno ako niste ljubitelj pataka. Ako ste ljubitelj, ne brinite ništa, vas neće!” – Dragoljub Draža Petrović, urednik dnevnog lista Danas o izložbi.
Izložba traje do 25. februara.
Ne davimo Beograd!
Upoznavanje i druženje sa kandidatima i kandidatkinjama inicijative Ne davimo Beograd:
• Sreda, 7. februar
• 18h – 21h
• Kulturni centar „Grad“, Braće Krsmanović 4, Beograd
Inicijativa Ne davimo Beograd započela je svoju predizbornu kampanju za lokalne izbore u Beogradu događajem na kojem ste mogli da upoznate svoje kandidate i kandidatkinje za odbornike i odbornice grada Beograda.
Zvanična lista kandidata je dostupna na sledećem linku:
http://www.beograd.rs/images/file/9bae64fba3983c5cac9af261492aa5df_7109440551.pdf
Polazeći od uverenja da politika nastaje u mesnim zajednicama, kvartovima i blokovima, i da za sveobuhvatnu promenu nisu potrebni spasioci i vođe, već informisani, zainteresovani i solidarni građani i građanke, inicijativa Ne davimo Beograd ulazi u kampanju za predstojeće izbore u Beogradu sa željom da negodovanje zbog odluka koje nam serviraju zamenimo kolektivnim učestvovanjem u njihovom donošenju.
Promena dolazi kad se udružimo!
Mapa lokacije: KC Grad
Facebook event: www.facebook.com/events/397262610699034/
Povodom izjava gradonačelnika Siniše Malog o početku izgradnje prve linije metroa, inicijativa Ne davimo Beograd obaveštava javnost da će se oštro suprotstaviti mahinacijama sa trasom metroa. Naime, umesto da metro bude rešenje za najveći broj građana Beograda, Siniša Mali najavljuje promenu prioriteta u izgradnji prve linije metroa i umesto trase Zemun-Ustanička, prioritet daje trasi od praznog Makiškog polja do prazne Ade Huje, a preko budućeg „Beograda na vodi“!
Ovakvi planovi imaće ogromne štetne posledice po finansije i budućnost grada. Metro mora biti rešenje za prevoz velikog broja građana i građanki Beograda, a ne način da se javnim sredstvima obezbedi veća zarada podobnim investitorima koji treba da grade na njegovim početnim stanicama. Ove tri tačke, Makiško Polje, Ada Huja i Beograd na vodi, danas nisu povezane metroom, ali ih povezuju druge karakteristike – u ovim zonama ne živi niko, a sve tri predstavljaju mesta očiglednog ugrožavanja javnog interesa i uzurpacije javnog dobra zarad dilova sa ortacima bliskim vlasti.
Inicijativa Ne davimo Beograd je reagovala već na prvom koraku i u oktobru 2017. godine, pri ranom javnom uvidu u Izmene i dopune regionalnog prostornog plana administrativnog područja grada Beograda podnela primedbe koje je u formi peticije potpisalo skoro 700 građana. Istovremeno je i stručna javnost jasno je rekla da se mahinacije sa trasama metroa vrše na štetu građana i javnog interesa.
Neizgrađeni metro ne sme biti izgovor ni za loš javni prevoz. Naš plan pokazuje da je uvođenjem 3 brze linije autobusa, 3 brze linije tramvaja i 3 linije BG voza moguće skratiti vreme putovanja od kuće do posla na najviše 30 minuta. Kroz bolju organizaciju trasa javnog prevoza, koristeći postojeću infrastrukturu BG voza, širenjem mreže žutih linija, kvalitet života može biti unapređen za skoro 50% Beograđana koji svakodnevno koriste javni prevoz. Sa ovim planom kao delom izbornog programa izlazimo i na izbore 4. marta.
Ulaskom u Gradsku skupštinu sprečićemo dalje manipulacije sa trasama metroa, kao i druge uzurpacije javnih sredstava i nakaradno planiranje grada za potrebe investitora bliskih vlasti.
Ne davimo Beograd!
Inicijativa Ne davimo Beograd podnela je danas Gradskoj izbornoj komisiji izbornu listu sa imenima 80 kandidata i kandidatkinja za odbornike i odbornice pod nazivom „Inicijativa Ne davimo Beograd – Žuta patka – Čiji grad, Naš grad – Ksenija Radovanović”.
Potpisi su se prikupljali od prošle nedelje, najčešće na dve lokacije dnevno i na ukupno pet lokacija u gradu (u centru, na Banovom brdu i Novom Beogradu), i za to vreme sakupljeno je 2719 potpisa. Prikupljanje je pratila dobra atmosfera. Na pojedinim mestima dolazilo je do gužvi, zbog malog broja dostupnih notara i velike podrške građana, pa je Inicijativa organizovala neformalne tematske razgovore i upoznavanje sa kandidatima i kandidatkinjama tokom prikupljanja potpisa građana. Sa građanima smo razgovarali o nekim od tema po čijem je iznošenju u javnost Inicijativa Ne davimo Beograd prepoznatljiva, od projekta “Beograd na vodi”, štetnog ugovora o izgradnji spalionice u Vinči, biciklizmu i saobraćaju, kulturi i blokadama iseljenja ljudi koji ostaju bez krova nad glavom. Potpisom su listu podržali Filip Vukša, Igor Brakus, Vida Ognjenović, Muharem Bazdulj i mnogi drugi.
Prljava igra
Zbog brojnih podmetačina vlasti i manipulacija sa lažnim listama na prethodnim lokalnim izborima, naša lista će se zvati “Inicijativa Ne davimo Beograd – Žuta patka – Čiji grad, Naš grad – Ksenija Radovanović” kako građani ne bi imali sumnje da se radi o nama. Manipulacije sa kojima se vlast služi naučile su nas oprezu. Tokom prikupljanja potpisa prostori koje smo koristili, nekoliko puta su vandalski napadani, a ljudi zastrašivani, o čemu je javnost obaveštena. Zbog krivičnog dela povrede prava kandidovanja, podnete su i prijave protiv počinilaca.
Većinu kandidata i kandidatkinja na listi čine ljudi koji su se okupili povodom organizacije protesta, ali i aktivisti i aktivistkinje iz ekoloških, biciklističkih, kulturnih udruženja i lokalnih inicijativa za očuvanje javnih dobara u čijoj smo borbi aktivno učestvovali, u blokovima 70a, 44, 9a, na Savskom nasipu ili u bloku 45. Na listi su i brojni stručnjaci i profesori fakulteta, koji su dali svoj doprinos radu Inicijative Ne davimo Beograd ili govorili na protestima, posebno u oblastima ključnim za razvoj grada arhitekturi i urbanizmu, kao što je arhitekta Dragoljub Bakić, član Akademije arhitekture Srbije.
Podrška
Izbornu listu Ne davimo Beograd je do sada podržalo više organizacija, između ostalih Socijaldemokratska unija, Diem25 Srbija, Levi samit Srbije, Marks21, čiji članovi učestvuju u aktivnostima inicijative Ne davimo Beograd, kao i od drugih grupa kao što su Čuvari vatre, Anonimusi Srbija i 99% Srbija.
Lista kandidata oslikava našu nameru da svakodnevne borbe u blokovima, krajevima i na našim ulicama, prenesemo i u Skupštinu grada Beograda, u kojoj do sada interes građana nije bio adekvatno zastupljen. Dodatnu vrednost ove liste vidimo u tome da je ovo prva izborna lista na ovim izborima sa ženom nositeljkom liste, i da je sastavljena po modelu naizmeničnog smenjivanja kandidata i kandidatkinja. Na listi Inicijative Ne davimo Beograd nalazi se 39 kandidata i 41 kandidatkinja.
Čiji grad?
Ne davimo Beograd!
Inicijativa Ne davimo Beograd danas je učestvovala na javnoj raspravi o objektu „Kula Beograd“ i Studiji o proceni uticaja ovog projekta. Argumentima smo ukazali na ozbiljne nedostatke i nepravilnosti ove studije, posle čega je rasprava prekinuta i odložena. Na taj način, gradnja objekta koji se reklamira kao “novi simbol grada” je stopirana do daljnjeg!
Na samom početku rasprave aktivisti su razvili zastavu kompanije “investitora” Belgrade Waterfront-a i podsetili Komisiju da ona mora braniti javni interes, interes građana Beograda, a ne služiti da se opravdaju brojne manipulacije privatnog “investitora”. Nakon toga usledila je rasprava prilikom koje već na prvoj tački predstavnici obrađivača Studije, firme “Energoprojekt”, nisu mogli da daju jasne i stručne odgovore na naše primedbe, na šta su po zakonu obavezni. Svim prisutnima bilo je očigledno da ono čemu prisustvujemo nije javna rasprava, već prezentacija projekta “investitora”. Ona posle kraće pauze prekinuta i odložena do trenutka kada se obrađivač Studije pripremi da odgovori na pitanja.
Izradu ovog dokumenta prati niz nepravilnosti, koje se kreću od nepoštovanja zakona i kršenja procedura, do manipulacije neophodnim merama zaštite, pokušaj legalizacije prethodnih nelegalnih radova za koje smo već podnosili i krivične i prijave inspekcijama, kao i skandalozan komentar o tome da obali reke Save nedostaje šoping molovi. Studijom nisu u obzir uzeti radovi koji se već obavljaju na samoj lokaciji kao i u okviru Savskog amfiteatra, kojima je već uništeno stanište strogo zaštićenih vrsta ptica i naneta šteta zaštićenom području od međunarodnog značaja. Studija nije usklađena sa Akcionim planom adaptacije na klimatske promene grada Beograda, nisu analizirani podaci o štetnim posledicama planiranog ispuštanja zagrejane vode u reku Savu, kao i brojni drugi problemi opisani u preko 20 različitih primedbi koje je inicijativa Ne da(vi)mo Beograd podnela na ovaj dokument.
Podsećamo da je zbog brojnih radova kojima se krše zakoni RS (pa i oni izmišljeni za potrebe projekta „Beograd na vodi“), ugrožava bezbednost sistema za zaštitu od poplava i nanosi trajna šteta zaštićenom području prirode obale Save, kao i gradu Beogradu, inicijativa Ne davimo Beograd podnela brojne prijave inspekcijama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Upravnom sudu, pa i krivičnu prijavu Tužilaštvu. Simbolično, čak je i kamen temeljac za „Kulu Beograd“, koju vlast naziva novim simbolom grada, svečano položen bez potrebnih dozvola, samo deset dana pre izbora i noćnog rušenja u Hercegovačkoj ulici.
Plan inicijative Ne davimo Beograd za rešavanje problema nastalih sprovođenjem projekta “Beograd na vodi” podrazumeva raskidanje štetnih ugovora, utvrđivanje odgovornosti svih umešanih u sprovođenje ovog projekta, vraćanje Savskog amfiteatra u pravni i planski sistem, kao i plan sanacije štete nastale na terenu. Sa ovim planom inicijativa traži poverenje građana i na beogradskim izborima.
Primedbe inicijative Ne da(vi)mo Beograd na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje objekta „Kula Beograd“ možete preuzeti ovde:
Procedura:
1. Prekršena procedura odlukom da nije potrebna procena uticaja za izvođenje šipova
2. Prekršena procedura u postupku odlučivanja o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu
3. Gde je pečat?
Pravni i planski osnov:
4. Izmene projekta iza zatvorenih vrata
5. Čiji Master plan?
6. Zastarela, netačna i nepotpuna dokumentacija
7. Pokušaj legalizacije prethodnih nelegalnih radova
Uništavanje Beograda:
8. Skandalozan zaključak o tome da obali reke Save nedostaje šoping molova
9. Na karti Srbije pogrešno obeležena teritorija grada Beograda
Uništavanje obale:
10. Lažno predstavljanje postojećeg stanja
11. Nepotpuna dokumentacija o obaloutvrdi i obaveznim merama zaštite
12. Protiv investitora već podneta krivična prijava zbog oštećenja obaloutvrde
13. Kanalizacija – Nema projekta, nije procenjen uticaj
14. Kanalizacija – Ima projekta, ali planirana infrastrukutra ne može da zadovolji potrebe
Uništavanje prirode:
15. Vetar – „Kej i promenada verovatno će biti pogodna za šetnju i poslovne pešačke komunikacije“
16. Prećutan poguban uticaj koji je izgradnja već ostvarila na zaštićene vrste ptica
17. Nisu propisane mere zaštite ptica
18. Netačno predstavljena površina IBA (Important Bird and Biodiversity Area) područja pod međunarodnom zaštitom
19. Netačno izneti podaci o globalnom zagrevanju atmosfere
20. Studija nije usklađena sa Akcionim planom adaptacije na klimatske promene grada Beograda
21. Toplotne pumpe – nisu analizirani podaci o štetnim posledicama zagrevanja reke Save
Ne da(vi)mo Beograd!
Dragi saborci i saborkinje,
Pozivamo vas da svojim potpisom pružite podršku izbornoj listi Ne davimo Beograd!
Od ponedeljka 22. januara, i tokom cele radne nedelje, očekujemo vas u:
– Centru za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21, od 13 do 20 časova
– Opštini Stari grad, Makedonska 42, od 12 do 20 časova
Potpisivanje izborne liste biće prilika i da se u neformalnom razgovoru upoznate sa kandidatima koji čine listu, a razgovore smo organizovali tematski.
>>> U ponedeljak 22. januara od 13h do 15h u Centru za kulturnu dekontaminaciju o planovima inicijative za projekat „Beograd na vodi“ razgovarajte sa Ksenijom Radovanović, Dobricom Veselinovićem i Radomirom Lazovićem, dok vas u isto vreme, u opštini Stari grad očekuju Zoran Bukvić i Nebojša Stojković sa kojima možete razgovarati o saobraćaju i biciklizmu.
>>> U utorak 23. januara od 13h do 15h u Centru za kulturnu dekontaminaciju o blokadama nasilnih iseljenja građana koji zbog dugova ili drugih pravnih problema ostaju bez krova nad glavom razgovarajte sa Ivanom Zlatićem i Markom Aksentijevićem.
>>> U sredu 24. januara od 14h do 16h u Centru za kulturnu dekontaminaciju o kulturi kao bitnom činiocu razvoja grada razgovarajte sa Ljubicom Slavković i Andrijom Stojanovićem. U isto vreme u opštini Stari grad o štetnom ugovoru o izgradnji spalionice na deponiji u Vinči, kao i o aerozagađenju sa Jasminom Šušom i Vladimirom Radojičićem.
Zajedno smo se borili na ulici i protestovali protiv bahatosti, kriminala i otimanja javnih dobara. Uvereni smo da promena može doći samo odozdo i zajedno ćemo se izboriti za NAŠ GRAD. Izbori su novo poglavlje u toj borbi!
Molimo vas da sa sobom povedete prijatelje i prijateljice, kolege i koleginice, komšije i komšinice. Proširite vest da nas bude što više!
Pridružite se i putem Facebook-a: Podrži potpisom listu Ne davimo Beograd!
Čiji grad?
Danas su raspisani izbori za Skupštinu grada Beograda koji će biti održani 4. marta 2018. godine. Na izborima će učestvovati i inicijativa Ne da(vi)mo Beograd.
Zašto izlazimo na izbore?
Beograd se mora razvijati u skladu sa potrebama ljudi koji u njemu žive – to je bio stav s kojim smo se pre skoro četiri godine okupili u Inicijativi Ne da(vi)mo Beograd, suprotstavljajući se projektu Beograd na vodi, to je stav i danas kada izlazimo na beogradske izbore.
Ovaj megalomanski projekat samo je najadekvatnija slika svega pogrešnog u načinu na koji se razvijaju naši gradovi i društvo. Izbegavajući svaku javnu debatu, ignorišući sva mišljenja i društvenu realnost, i zaobilazeći sve norme, nepovratno smo dali stotinu hektara najvrednijeg zemljišta i preko milijardu evra javnih sredstava. I to ni manje ni više nego u izgradnju kvadrata od čije prodaje će neko drugi profitirati i u kojim će se zapošljavati ljudi na minimalcu da prodaju uvezenu robu. To niti odgovara na potrebe Beograda i Srbije, niti je proizvod demokratskih procesa. A udaljenost od demokratije i odgovornosti ove vlasti i samog projekta verovatno najbolje oslikava to što ni posle 20 meseci niko nije odgovarao za državno organizovano rušenje u Hercegovačkoj. Jurišnike progresa ne zanima ništa što im stoji na putu: ni objekti, ni institucije, ni ljudi. Desetine hiljada ljudi koji zahtevaju odgovornost na ulicama, hiljade primedbi na prostorne planove, stotine prijava raznim inspekcijama i krivične prijave za korupciju – sve to je irelevantno za političku mašinu koja melje za privatni profit moćnika.
To se mora promeniti, Beograd se mora razvijati u skladu sa potrebama ljudi koji u njemu žive – to je stav sa kojim Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd ide na predstojeće beogradske izbore. Ne treba da čudi to što već dugo vremena postojeći politički akteri i procesi ostaju indiferentni spram ovih potreba. Politički sistem je ustrojen tako da građani ne mogu da utiču na odluke svojih predstavnika: peticije formalno nisu ni prepoznate, građanske inicijative i referendum su gotovo neizvodivi, zborovi građana tek savetodavni. A sami politički predstavnici, ti svojevrsni pobednici tranzicije, odvojeni su od problema koje treba da rešavaju, ako već nisu i njihov izvor. Da oni koji donose odluke o prioritetima grada iz prve ruke poznaju probleme prigradskog prevoza, nepristupačnosti pristojnog stanovanja, neisplaćenih zarada, nemogućnosti kretanja sa kolicima i milion drugih svakodnevnih muka samih građana, i njihove odluke bi bile drugačije. Ipak, muke sa našom demokratijom idu i dalje pa oni koji su formalno donosioci odluka dižu ruke tek na zvuk zvonceta.
Grad čiji je razvoj toliko udaljen od ljudi koji u njemu žive ne može biti dobro mesto za život. Ali ono što je važno da shvatimo, neće biti bolje ni ako neki drugi, makar bio i bolji čovek, preuzme kontrolu nad zvoncetom, niti će 110 beogradskih odbornika i odbornica ikada moći da razumeju sve probleme i potrebe grada, građana i građanki. Suprotno uverenju dežurnih analitičara, ni kriza demokratije ni stranputice razvoja se ne rešavaju vraćanjem poverenja ljudi u političare već vraćanjem ljudi u politiku. Da kao društvo imamo mehanizme i uslove da vodimo dijalog o željenom razvoju – to je sistemska promena za koju se borimo od naših početaka i zbog koje izlazimo na izbore. I mada se nekima može činiti naivnim, stvar je zapravo dosta jednostavna: Što je jedno društvo sposobnije da vodi dijalog o sopstvenoj budućnosti, budućnost je svetlija. A dijalog se otvara od najnižih nivoa života u zajednici. Jer kako mislimo da rešimo geopolitičke čvorove ako se ne možemo dogovoriti oko uvođenja kanalizacije?
U proteklom periodu organizovali smo desetine okupljanja na lokalu, kako u vezi konkretnih problema tako i radi šireg razgovora o željenom razvoju kraja, opštine i grada. Plan nam je da se izborimo da mesne zajednice imaju stvarne nadležnosti da se bave životom na sopstvenoj teritoriji, kao i da stvaramo institucionalne mehanizme koji će omogućiti aktivno učešće građana u upravljanju gradskim resursima, i nadzor nad radom gradskih preduzeća. Institucije se moraju prilagoditi građanima, a ne obrnuto. Građani moraju odlučivati o stvarima koje utiču na njihov život, a ne samo o boji autobusa.
Javna dobra moraju služiti svima, a ne najmoćnijima. Preduslov da se kao društvo razvijemo jeste da svako pojedinačno ima garantovan dostojanstven život i uslove za lični razvoj. To podrazumeva da svako ima pravo na životni prostor, da se zdravo hrani, da se leči bez administrativnih prepreka, uči tokom celog života, bude informisan, prevozi se s mesta na mesto, uživa u kulturnim dobrima koji pripadaju celokupnoj zajednici. Da bi to postigli, nužno je da aktivno uvećavamo fond javnih i zajedničkih dobara, a ne da nepovratno dajemo zemlju, prodajemo izvore i rasturamo zdravstvo. Kao što smo puno puta do sada branili javna dobra od privatizacije, komercijalizacije i urušavanja, plan nam je da ulažemo u njihovo održavanje, uvećavanje i dostupnost. Bolje upravljanje resursima koje omogućava da se vrednost ne izvlači već zadržava za dobrobit zajednice, umesto totalne rasprodaje je jedini način da sačuvamo sopstvenu sudbinu u našim rukama. A resurse s kojim raspolažemo ne smemo sagledavati u kontekstu toga koliko bi neko za njih platio, već šta sve sa njima možemo da uradimo. Od đubreta, preko napuštenih prostora do najrazličitijih znanja – sve su to resursi za grad koji razmišlja o svojoj održivoj budućnosti.
A naš grad mora biti održiv, demokratičan i pružati dostojanstven život svima, ako će biti – naš!
Ne da(vi)mo Beograd
________________________________
Ukoliko želite da se uključite u rad inicijative Ne da(vi)mo Beograd, podržite potpisom kandidaturu inicijative za nastupajuće beogradske izbore, pomognete nam da odbranimo glasove tako što ćete biti kontrolori ili se uključite u napore da se naša poruka uprkos ogromnoj medijskoj kontroli čuje što više, popunite upitnik
Sinoć je, po nalogu opštine Palilula, sprečeno održavanje tribine „Nismo građani drugog reda“ u MZ Ovča. I pored toga što je termin prijavljen, rezervisan i potvrđen još u decembru, kao i drugih šest događaja u mesnim zajednicama ove opštine, usmenim putem obavešteni smo juče, samo par sati pre dogovorenog termina, da događaji ne mogu biti održani, pod izgovorom „renoviranja sala mesnih zajednica“. Kako bi se uverili da se zabrana odvija po planu, ispred mesne zajednice Ovča, sačekala su nas i dva policijska vozila.
Opština Palilula uspela je, ovom prilikom, da spreči građane da svoju mesnu zajednicu u Ovči iskoriste za razgovor o lokalnim problemima koji ih muče. Od nedostatka osnovnih uslova za život kao što je kanalizacija, zatrpanih odvodnih kanala preko nepostojeće saobraćajne infrastrukture, raspadnutog Pančevačkog mosta, lošeg javnog prevoza, do samo jedne srednje stručne škole na levoj obali Dunava, problema u ovom delu Beograda je mnogo. Zato inicijativa Ne da(vi)mo Beograd neće odustati od najavljenih događaja u MZ Kotež 16. januara i MZ Stara Borča, 17. januara, makar morali da ih održimo ispred zaključanih vrata ovih objekata.
Sabotiranja, pretnje i pritisci kojima smo izloženi od započinjanja serije razgovora u mesnim zajednicama širom Beograda, govore nam da smo na pravom putu i da se vlast najviše plaši lokalnog organizovanja i rešavanja realnih problema građana. Pored sponzorisane i dobro plaćene kampanje huškanja na nasilje na društvenim mrežama, direktne pretnje aktivistima Ne da(vi)mo Beograd upućivali su i narodni poslanici Vladimir Đukanović i Marijan Rističević, gradski odbornik i član GO SNS Srba Filipović, kao i jurišnici poput Miše Vacića. Sve ove pretnje prijavili smo policiji koja nije učinila ništa.
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd veruje da se politika gradi na najnižem lokalnom nivou, na nivou mesnih zajednica, blokova, naselja ili zgrada i da se građani moraju pitati o razvoju svojih komšiluka. Direktno bavljenje lokalnim problemima omogućava građanima prostor za iskazivanje ogromnog i očiglednog nezadovoljstva koje se u medijima guši i kontroliše, a čega se vlast izrazito plaši.
I leva obala je naš grad!
Ne da(vi)mo Beograd
Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, u skladu sa svojim strateškim opredeljenjem i verom da se politika gradi na nivou mesnih zajednica i da građani/ke na najnižem nivou trebaju da se pitaju o razvoju njihovih komšiluka, tokom januara nastavlja seriju razgovora “Kakav je naš kraj, takvi smo mi ljudi” na opštini Palilula.
Ovoga puta smo na levoj obali Dunava u mesnim zajednicama u Ovči, Kotežu i Borči.
Ako je potreban primer kako gradske vlasti ne brinu podjednako o svim svojim građanima i građankama – leva obala Dunava je to. Od nedostatka osnovnih uslova za život kao što je kanalizacija, zatrpanih odvodnih kanala, preko nepostojeće saobraćajne infrastrukture, raspadnutog Pančevačkog mosta, lošeg javnog prevoza, i samo jedne srednje stručne škole, problema u ovom delu Beograda je mnogo.
Kako su insitucije po ko zna koji put zakazale, moramo se sami organizovati!
Cilj ove serije događaja je da, u razgovoru sa komšijama, razmenimo iskustva, te predstavimo dosadašnji rad inicijative Ne da(vi)mo Beograd, principe kojima se vodimo, mete kritike i otpora, vrednosti za koje se zalažemo, načine i pouke dosadašnje borbe protiv megalomanskih projekata poput Beograda na vodi ili privatizacije deponije u Vinči, ali i da najavimo okvirni plan kako ćemo se u budućnosti zajedno boriti za promenu našeg grada, te šta su planovi Inicijative Ne da(vi)mo Beograd za predstojeće lokalne izbore u Beogradu.
Pozivamo vas da pronađete vašu mesnu zajednicu i da nam se pridružite (i pozovete komšije) na razgovore u sledećim terminima:
10.1. MZ “Ovča” ulica Mihaja Emineskua 79, od 17:30 – 19h
16.1. MZ “Kotež” ulica Trajka Grkovića 5, od 18 – 19:30
17.1. MZ “Stara Borča” Ivana Milutinovića 12g, od 20 – 21:30
Čija leva obala Dunava?
Dodatne informacije: Nismo građani drugog reda! Serija razgovora: Ovča, Kotež i Borča
Ne da(vi)mo Beograd!
nedavimobeograd.wordpress.com 